Изложба у продукцији GAIA покрета под називом Магија пиротског ћилима отворена је 16. јуна 2023.године у несвакидашњем простору Ре-креативног центра Силоси Београд. Посвећена је једном од симбола нематеријалног наслеђа Србије и обухвата више од 60 пиротских ћилима великих формата из колекције породице Николић уз бројне мање простирке, шустикле и комаде намештаја. Аутори концепта, дизајна и поставке изложбе су професори Факултета примењених уметности др ум. Леонора Векић и др ум. Златко Цветковић.

„Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ Место одржавања:  Галерија природњачког музеја у Београду Аутори изложбе: др Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја и др

Izložba „Priroda i jezik“ na stručan i popularan način sublimira više različitih oblasti: biologiju, geologiju, anatomiju, osnove lingvistike i književnost, elemente folkloristike, muziku inspirisanu zvucima prirode.

Izložba nam na slikovit način približava jezik prirode i matematičkih pravilnosti u prirodi; načine komunikacije među živim bićima (miris, feromoni, boje); prenošenje informacije među ljudima, životinjama i biljkama, ali i ćelijama, kao i mnoge druge fenomene u prirodi. Na izložbi je prikazano 166 eksponata iz različitih zbirki Prirodnjačkog muzeja.

Као човек који је поникао у Средњој Европи и који баштини њену историјску и уметничку традицију, Борис Подрека одраста у вишејезичној средини и ствара у мултикултурном амбијенту на простору између Београда и Љубљане, Трста и Венеције, Беча и Штутгарта. Параметри његовог рада вуку корене из теорије архитектуре Земпера (Semper), Бетхера (Bottcher) и Виоле ле Дука (Viollet le Duc).

Превазилажење пуке егзистенције, и с њом повезаних активности, човек у култури исказује креирањем симболичких облика понашања, што укључује и стварање естетских форми и израза. Може се рећи да у култури помоћу естетских форми и естетским изражавањем човек даје смисао својој егзистенцији. Кућа одавно није више само склониште од временских неприлика, животиња и других људи, већ је постала симболичко средиште човековог живота.

„Ја сам свршила Медицински факултет на Универзитету циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим г. Министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем. И, ако би требало још какав услов да испуним, молим г. Министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити.”
Овако је Драга Лјочић писала како би као лекарка добила дозволу за рад. Добила је посао у државној служби, али чак и тада, није могла бити више од лекарског асистента.

Појам еволуције је у основи разумевања одговора на питања као што су: Одакле људи? Шта је живот? Шта је човек? Због чега постојимо? Има ли живот смисла? Од времена када је Чарлс Дарвин објавио своју чувену књигу о постанку врста и природном одабирању не морамо више посезати за митским и празноверним објашњењима да би радозналој деци одговорили на ова питања.