U saradnji sa Institutom za književnost i umetnost iz Beograda, Galerija Rima je 1. februara, na stogodišnjicu pokretanja Zenita, otvorila izložbu Časopis Zenit (1921 – 1926), sto godina od pokretanja avangardnog glasila. Eksponate čine originalni primerci časopisa, njegovih izdanja, kao i dokumentarni materijal. Autorke izložbe su Nevena Martinović i Marija Stanković, kustoskinje Galerije RIMA u Kragujevcu, odnosno Beogradu.MANIFEST varvarima duha i misli na svim kontinentimaInternacionalnu reviju za umetnost i kulturu ZENIT, pokrenuo je

Uneskov Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa doneo je 16. decembra 2020. godine, na svom 15. redovnom zasedanju, Odluku o upisu zlakuskog lončarstvana Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Zlakusko lončarstvo je četvrti element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije koji je upisan na Reprezentativnu listu, a prvi iz domena zanatskih znanja i veština.Nominacijski dosije kojim je zlakusko lončarstvo predloženo za upis u ciklusu 2019/2020. godine pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, na osnovu

Kada je reč o muzejima, obično su nam asocijacije sasvim udaljene od piva, njegove proizvodnje i konzumacije. Međutim, Muzej piva u Čelarevu već samim nazivom golica našu maštu i budi radoznalost, drugačiji od svega onoga što smo navikli da susrećemo u takvim objektima. On nas vodi unazad kroz vreme i priča nam zanimljivu priču isprepletenu sa mnoštvom kulturnih detalja, koja narasta u nešto vredno i nezaobilazno kada je reč o

Izložba Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice – drevnost, postojanost, savremenost, otvorena je 13. decembra 2019. godine u Galeriji SANU. Reč je o svojevrsnom naučno-stručnom projektu kojim SANU i Manastir Studenica obeležavaju 800 godina autokefalnosti Srpske crkve.Ideja autora izložbe dopisnog člana SANU Miodraga Markovića bila je da se, zahvaljujući upotrebi novih tehnologija, kreira interaktivna izložba o manastiru Studenica. Tako su posetioci u mogućnosti da vide rekonstrukcije objekata, istorijskih događaja, trodimenzionalne

Vidovdanski hram predstavlja jedinstvenu arhitektonsko-vajarsku celinu za koju je maketu u odnosu 1:50 izradio vajar Ivan Meštrović. Kompleks je trebalo da bude visok oko 100 i dug oko 250 metara. Zamišljen je kao spomen mauzolej a ne verski objekat, u slavu kosovskih junaka ali i svih drugih koji su se borili za slobodu južnoslovenskih naroda. Autorova želja bila da se hram nađe na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se