Kao čovek koji je ponikao u Srednjoj Evropi i koji baštini njenu istorijsku i umetničku tradiciju, Boris Podreka odrasta u višejezičnoj sredini i stvara u multikulturnom ambijentu na prostoru između Beograda i Ljubljane, Trsta i Venecije, Beča i Štutgarta. Parametri njegovog rada vuku korene iz teorije arhitekture Zempera (Semper), Bethera (Bottcher) i Viole le Duka (Viollet le Duc).

Prevazilaženje puke egzistencije, i s njom povezanih aktivnosti, čovek u kulturi iskazuje kreiranjem simboličkih oblika ponašanja, što uključuje i stvaranje estetskih formi i izraza. Može se reći da u kulturi pomoću estetskih formi i estetskim izražavanjem čovek daje smisao svojoj egzistenciji. Kuća odavno nije više samo sklonište od vremenskih neprilika, životinja i drugih ljudi, već je postala simboličko središte čovekovog života.

„Ja sam svršila Medicinski fakultet na Univerzitetu ciriškom i položila doktorat kao doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga molim g. Ministra da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem. I, ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim g. Ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti.”
Ovako je Draga Ljočić pisala kako bi kao lekarka dobila dozvolu za rad. Dobila je posao u državnoj službi, ali čak i tada, nije mogla biti više od lekarskog asistenta.