НЕБЕСКИ МИЛИЋ

Поводом 90. годишњице рођења славног српског сликара Милића Станковића, чувеног као Милић од Мачве, Дом Јеврема Грујића je отворио изложбу која презентује првих 30 година стваралаштва српског Далија.
На изложби ће посетиоци моћи да виде преко 60 Милићевих слика, али и бројне личне предмете, фотографије, цртеже и уметничке инсталације.

Милена Павловић Барили

Milena Pavlović Barilli, jedna od najznačajnijih srpskih slikarki, rođena je u Požarevcu, 5. novembra 1909. kao jedino dete Danice Pavlović, potomkinje najstarije Karađorđeve ćerke Save, i Bruna Barilija koji je bio italijanski kompozitor, muzički kritičar i pesnik.

Магија пиротског ћилима

Изложба у продукцији GAIA покрета под називом Магија пиротског ћилима отворена је 16. јуна 2023.године у несвакидашњем простору Ре-креативног центра Силоси Београд. Посвећена је једном од симбола нематеријалног наслеђа Србије и обухвата више од 60 пиротских ћилима великих формата из колекције породице Николић уз бројне мање простирке, шустикле и комаде намештаја. Аутори концепта, дизајна и поставке изложбе су професори Факултета примењених уметности др ум. Леонора Векић и др ум. Златко Цветковић.

„Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“

„Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ Место одржавања:  Галерија природњачког музеја у Београду Аутори изложбе: др Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја и др Снежана Јарић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Aутор илустрација: Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја. Време одржавања: 26. januar 2023. godine – 02. јул 2023. Изложба „Хиландарски […]

Природа и језик

Izložba „Priroda i jezik“ na stručan i popularan način sublimira više različitih oblasti: biologiju, geologiju, anatomiju, osnove lingvistike i književnost, elemente folkloristike, muziku inspirisanu zvucima prirode.

Izložba nam na slikovit način približava jezik prirode i matematičkih pravilnosti u prirodi; načine komunikacije među živim bićima (miris, feromoni, boje); prenošenje informacije među ljudima, životinjama i biljkama, ali i ćelijama, kao i mnoge druge fenomene u prirodi. Na izložbi je prikazano 166 eksponata iz različitih zbirki Prirodnjačkog muzeja.

Изложба професора Бориса Подреке „Архикултура“

Као човек који је поникао у Средњој Европи и који баштини њену историјску и уметничку традицију, Борис Подрека одраста у вишејезичној средини и ствара у мултикултурном амбијенту на простору између Београда и Љубљане, Трста и Венеције, Беча и Штутгарта. Параметри његовог рада вуку корене из теорије архитектуре Земпера (Semper), Бетхера (Bottcher) и Виоле ле Дука (Viollet le Duc).

Лепа кућа

Превазилажење пуке егзистенције, и с њом повезаних активности, човек у култури исказује креирањем симболичких облика понашања, што укључује и стварање естетских форми и израза. Може се рећи да у култури помоћу естетских форми и естетским изражавањем човек даје смисао својој егзистенцији. Кућа одавно није више само склониште од временских неприлика, животиња и других људи, већ је постала симболичко средиште човековог живота.

Олга Јеврић – Композиција и структура

„Ја сам свршила Медицински факултет на Универзитету циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим г. Министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем. И, ако би требало још какав услов да испуним, молим г. Министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити.”
Овако је Драга Лјочић писала како би као лекарка добила дозволу за рад. Добила је посао у државној служби, али чак и тада, није могла бити више од лекарског асистента.

ЕВОЛУЦИЈА

Појам еволуције је у основи разумевања одговора на питања као што су: Одакле људи? Шта је живот? Шта је човек? Због чега постојимо? Има ли живот смисла? Од времена када је Чарлс Дарвин објавио своју чувену књигу о постанку врста и природном одабирању не морамо више посезати за митским и празноверним објашњењима да би радозналој деци одговорили на ова питања.

Великанке српске културе у Дому Јеврема Грујића

„Ја сам свршила Медицински факултет на Универзитету циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим г. Министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем. И, ако би требало још какав услов да испуним, молим г. Министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити.”

Овако је Драга Лјочић писала како би као лекарка добила дозволу за рад. Добила је посао у државној служби, али чак и тада, није могла бити више од лекарског асистента.