Izložba Seljak u karikaturi Ježa 1935-1990. godine

Etnografski muzej u Beogradu
10.02.2021.  do 31.05.2021. godine
www.etnografskimuzej.rs

 

Izložbom su predstavljene odabrane karikature koje su objavljivane u Ježu u periodu 1935-1990. godine. Кao vodeći satirični časopis na jugoslovenskom prostoru Jež je dugi niz decenija, zajedno sa njemu srodnim zagrebačkim Кerempuhom, ljubljanskom Pavlihom i sarajevskim Čičkom, kreirao i diktirao „puls“ zabavne štampe. Stoga će izložba i prateći katalog ponuditi posetiocima nostalgično podsećanje na godine u kojima su satira i humor oblikovali jugoslovensku stvarnost. To je ujedno i omaž Ošišanom ježu koji je bio i ostao najznačajniji satirični list na ovim prostorima.

Jedan od glavnih likova karikature je seljak koga smo kroz karikaturu pratili dugih pedeset i pet godina tokom kojih se na specifičan način osvrtao na društveno-politička zbivanja u zemlji i svetu. Od prvog broja Ošišanog ježa objavljenog 1935. godine on je ismevao svoj težak seljački život, rešavao nacionalne probleme u Кraljevini i strepeo od ratnih pretnji. Posleratne godine obeležio je kao junak  koji je pun elana bio učesnik socijalističke obnove i izgradnje zemlje. Nakon toga zakoračilo se u „zlatno doba“ kada u karikaturi dominiraju vedrije teme iz svakodnevice. Na Ježevim stranicama ismevala se seljačka opsesija sudnicama i kafanama, sklonost pijačnim prevarama, a veliku nepoznanicu za seljaka predstavljala je ubrzana modernizacija jugoslovenskog društva. Popularnost fudbalera, LOTO tiketa, novokomponovane muzike, pojava gastarbajtera i mladalačkih manifestacija bunta oličenih u konzumaciji droga i seksa – sve te teme pronašle su svoje mesto uz seljaka u karikaturi. Кonačno, u poslednjoj posmatranoj deceniji vedre grafike smenile su sumorne i teške karikature koje su reflektovale ekonomsku i političku krizu.

Seljak je u karikaturi lako prepoznatljiv, po svom narodnom odelu, pre svega po kapi koju nosi, šubari i šajkači. Ona je u različitim periodima imala različite konotacije i menjala svoja značenja. Funkcionisala je kao oznaka identiteta i marker različitosti između susednih grupa. U tom smislu pokazaće se kako je tokom više od pola veka, usled različitih društveno-ideoloških okolnosti, prikaz seljaka u Ježevoj karikaturi bio pod uticajem dominantnih ideoloških diskursa, odnosno da je bio dirigovan „odozgo“. Smeštajući lik seljaka u kontekst istorijskih dešavanja, uočićemo da je kroz decenije poprimao različita značenja i da se njime manipulisalo, a da su, kako predratna tako i posleratna, istorija jugoslovenske/srpske zabavne štampe, po svom karakteru bile partijske, ideologizovane i indoktrinirane.

Podjednako značajno je da se izložbom i pratećim katalogom ističe značaj karikature kao sažete vizuelne forme izražavanja. Ukazuje se na njen teorijsko-metodološki potencijal kao izvora istraživanja, naročito u kulturološkim proučavanjima fenomena odevanja.

Izložba je rezultat dugogodišnjeg autorkinog bavljenja ovom temom. U istraživanju sprovedenom za potrebe njene doktorske disertacije pregledan je fond od ukupno 1075 karikatura, objavljenih u više od 2650 brojeva Ježa, a izložba predstavlja odabir jednog manjeg broja karikatura.