Kada se iz rodnog sela Ugrini blizu Bribira, u carskoj Austriji, Josip Pančić uputio u daleku Peštu na studije medicine, nije ni pomišljao da će ga taj put odvesti još dalje, u tada malu i novu Kneževinu Srbiju. I pre i posle, Pančić je na raskršćima birao neočekivane pravce i puteve, vođen nekom svojom unutrašnjom vizijom i refleksom genijalnog istraživača. A u Srbiju je stigao gotovo slučajno, ali čim je stigao znao je da je na pravom mestu i tu je ostao zauvek. Bio je svestan jedinstvenog istorijskog izazova – da u Srbiji započne prirodne nauke, da osnuje i opremi prve katedre i kabinete za školovanje prirodnjaka, da priredi prve prirodnjačke udžbenike, da odgaji svoje prve pomoćnike i sledbenike, i da uspostavi Akademiju koja će određivati zadatke nauci i ocenjivati njene rezultate. Pančić je bio svestan izazova i prilike, kao i težine obaveze, ali i svoje snage da je ispuni. A Kneževina Srbija je uvidela ko je Josif Pančić, prihvatila ga je i podržala, pohvalila i nagradila svaki njegov uspeh. Bio je to početak zlatnog doba velikih srpskih prirodnjaka.
U godini obeležavanja 200 godina od rođenja Josifa Pančića, Prirodnjački muzej je organizovao izložbu: Putovanje. Josif Pančić (1814–1888), koju prati i istoimena publikacija, kao omaž velikom naučniku, učitelju i prosvetitelju, ali i izuzetnom i velikom čoveku koji je svojim radom, znanjem, načinom života i mnogobrojnim dobrima koje je učinio zauvek zadužio Srbiju i njen narod.
Autori izložbe: Olga Vasić i Marjan Niketić, kustosi Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Autori tekstova u publikaciji: Voislav Vasić, Marjan Niketić, Olga Vasić i Uroš Buzurović.
