U takozvanim društvima blagostanja, odnosno u redovnom životu razvijenijeg dela ljudskog društva, čokolada je danas pojam vrhunske poslastice. Simbol je slasti i zadovoljstva i metafora blaženstva koje odavno više ne traži tumačenje. Više i ne opisujemo čokoladu, osim kad je ocenjujemo ili hvalimo (reklamiramo), a dok nam se blaženstvo pojedene čokolade razliva „duhom i telom,” ne mislimo o suštini i poreklu čokolade. Važno je da čokolade ima i da je dostupna. Pritom nam ne pada na pamet da je sirovina za čokoladu uvozni postkolumbovski artikal, koji se tokom istorije postupno širio po svetu, za zadovoljstvo najpre privilegovanih a tek potom i srednjih i nižih društvenih spratova. Ne pomišljamo da u pozadini ogromne industrije čokolade u svetu stoji plod jednog tropskog drvceta nazvanog Theobroma cacao. Ne znamo, ili ne želimo da znamo ni za mračnu stranu čokolade, za patnje robova berača na plantažama kakaovca, niti za zloupotrebu dečije radne snage protiv koje i dandanas traje borba na udaljenim plantažama.
Izložbom „Crno i belo – priča o čokoladi” Prirodnjački muzej nas podseća na delikatno prožimanje nature i kulture, pričajući o još jednoj od biljaka koje su izmenile naš svet i otvorile mnoge nove puteve. Čokolada ne samo da nastavlja da od ranog detinjstva usrećuje mnoge generacije ljudi, nego izdržava milione porodica. Čokolada nas, kad se osetimo usamljenim i uskraćenim, slašću i mekoćom podseća na majku. Od ove izložbe Prirodnjačkog muzeja potsećaće nas i na Majku Prirodu.
Autori izložbe i kataloga „Crno i belo – priča o čokoladi“ su Olga Vasić i Desa Đorđević Milutinović, kustosi Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
