Унесков Међувладин комитет за очување немaтеријалног културног наслеђа донео је 16. децембра 2020. године, на свом 15. редовном заседању, Одлуку о упису злакуског лончарствана Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Злакуско лончарство је четврти елемент нематеријалног културног наслеђа Србије који је уписан на Репрезентативну листу, а први из домена занатских знања и вештина.
Номинацијски досије којим је злакуско лончарство предложено за упис у циклусу 2019/2020. године припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања Републике Србије. Номинацијa је припремљена у сарадњи са предлагачима елемента Музејом на отвореном „Старо село“ Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса“, и уз подршку локалне самоуправе, институција културе и образовних институција укључених у очување традиционалне вештине израде керамичких посуда на ручном колу („витлу“).
У Одлуци се подсећа да се израда злакуске лончарије односи на знања и вештине у вези са израдом посуда за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије, а израђене су од глине и калцита, чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији. Знања и вештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, непосредним учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца.
На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Република Србија је уписала обичај прослављања породичнеславе 2014. године, традиционалнународнуигру коло, елемент из домена извођачких пракси, 2017. и певање уз гусле, део традиционалног усменог стваралаштва, 2018. године.
Етнографски музеј у Београду.
