Колико знамо о путу ка слободи и самосталности?

„Ја сам свршила Медицински факултет на Универзитету циришком и положила докторат као доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести, што доказујем приложеном дипломом. На основу овога молим г. Министра да ми изволи дати дозволу да у Београду практикујем. И, ако би требало још какав услов да испуним, молим г. Министра само нека наредити изволи, и то ћу испунити.”

Овако је Драга Лјочић писала како би као лекарка добила дозволу за рад. Добила је посао у државној служби, али чак  и тада,  није могла бити више од лекарског асистента. 

Прва српска студенткиња. Прва српска жена лекар. У то време у  читавој Европи било је свега десетак жена лекара. Она је била једна од њих. Није имала право да ради упркос врхунском образовању, није имала право гласа, упркос својој истрајној борби за једнакост.

Зашто за Фриду Кало зна цели свет, а ми нашој Милени Павловић Барили нисмо могли дати да у својој земљи буде професорка ликовне уметности?

„Већ три дана како се Галерија ’Блумсбери’ пуни светом. Ово је једна од најбоље успелих појединачних изложби југословенских уметника у Лондону“, писало је некада београдско „Време”. У свету – да се диве њеној аутентичности, код нас – да је због ње отерају.

Зашто је прву самосталну изложбу Надежде Петровић њен род дочекао са неодобравањем и критикама? „За све се тражи времена, а за васпитање публике мало дуже времена”, говорила је српска сликарка, која је на нашем тлу донела експресионизам и симболизам, савремену уметност највиших вредности. И, иако не мање вредно, већ за изузетно дивљење и поштовање, њен патриотско херојско залагање током Првог светског рата увек се радо истиче.

А колико њених слика знате?

Зашто је Мина Караџић најпре кћерка Вука Караџића, па инспирација Бранка Радичевића? Зашто њеном имену не придамо значај који заслужује, па да поред њега прво додамо сликарка и књижевница, чији портрети сведоче о једном времену више него било какви историјски подаци?

Зашто је Јелисавета Начић средином прошлог века  у Дубровнику преминула сиромашна и забрањена? Прва српска жена архитекта и једна од првих жена запослених у јавном школском сектору. Ако сте икада прошли, а верујемо да многи јесте, поред Основне школе „Краљ Петар И” у Београду, онда сте сведоци прве модерне српске школске зграде.

Погађате ли ко ју је пројектовао?

Да није  било Соје Јовановић, не би било ни Чкаље каквог знамо. Прва српска жена режисер, доказала је своју таленат и у позоришту и на филму. Идући до Каленић пијаце, можда и  свакодневно, да ли обратите пажњу на плато посвећен режисерки која је режирала први југословенски дугометражни филм у боји – „Поп Ћира и поп Спира”?

Можемо овако наставити. Међутим, надамо се да је овај текст довољан да се запитате: „Зашто не знам више о Полексији Тодоровић, Бети Вукановић, Маги Магазиновић, Лјубици Марић, Аници Савић Ребац, Зори Петровић, Десанки Максимовић, Лјубици Цуци Сокић, Лепосави Ст. Павловић, Видосави Ковачевић?”

Српска жена морала је бити врхунски сликар, књижевник, новинар, песник, композитор, филозоф, кореограф да би се изборила за своје место у друштву. Морала је бити борбена, истрајна, стрпљива. Морала је, нажалост, и да буде понижена, изопштена, исмевана.

Дошло је време да буде занавек цењена, поштована, памћена.

Ми данас морамо да истрајемо у томе да та борба не буде узалудна, тако што, најпре, нећемо дозволити да имена ових великанки падну у заборав.

Дом Јеврема Грујића се отуда истакао као јединствено место на којем сте од 20. јануара до 27. марта 2022. године могли посетити изврсну изложбу „Великанке српске културе”.

Покровитељи изложбе су Министарство културе и информисања Републике Србије, Секретаријат за културу града Београда и Повереник за заштиту равноправности.

Партнери изложбе су Музеј града Београда, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Милене Павловић Барили, Уметничка галерија Надежде Петровић, Галерија САНУ, Музиколошки институт САНУ, Музеј позоришне уметности Србије, Народни музеј Ваљево, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Задужбина Десанке Максимовић, Галерије X Витамин, ШТАБ и Б2, приватне колекције, као и Матица српска и „Каква Женска!”.

Можда због својих обавеза или живота у  другом граду нисте успели да посетите ову изложбу. Зато се надамо да ћете уживати у њеној виртуелној тури. Кроз интерактивну 360° шетњу можете поћи када год пожелите, са било које локације на порталу галеријеимузеји.рс или путем наше мобилне апликације коју можете преузети са вашег „плаy сторе-а”.