На репрезентативној изложби у Галерији Српске академије наука и уметности представљен је део рукописног наслеђа српског народа од најстаријих, у целини сачуваних, споменика с краја ХИИ века (Мирослављево јеванђеље) до краја ХВИИ столећа. Настала на темељима византијске, српска уметност књиге доживела је процват у раздобљу позног средњег века и трајала је све до освита новог доба. Експонати који су изложени потичу из домаћих, а делом и из иностраних колекција, с обзиром на то да је српско рукописно благо расуто по бројним светским библиотекама и манастирима. На изложби су заступљени рукописи писани српскословенским језиком: богослужбене књиге, богато украшене минијатурама, заставицама и иницијалима, теолошка литература и књиге које припадају историји византијске филозофије, разноврсна преводна књижевност, као и примерци са оригиналним књижевним делима старих српских писаца.
Међу изложеним рукописима посебно се истиче пет књига из XИВ и XВ века које су позајмљене из библиотеке манастира Хиландара. Њихова богата илуминација припада врхунским остварењима књижног украса не само у средњовековној Србији већ и у Византији. Значајан сегмент изложбе чине и рукописи који припадају Архиву Српске академије наука и уметности: Манојлово (Мостарско) јеванђеље (прва трећина XИВ века), Паренесис из 1337. године, Куманичко четворојеванђеље, у које су уметнуте четири минијатуре изванредне лепоте, насликане средином XИВ столећа, као и препис Рударског законика деспота Стефана Лазаревића, који је осамдесетих година XВИ века исписао и илуминирао знаменити калиграф Јован из Кратова.
Посетиоци изложбе имаће прилику да виде и прибор за писање употребљаван у XВИ и XВИИ веку, као и неколико књига опремљених богато окованим корицама које пружају увид и у развитак српског златарства послевизантијског периода.
Аутори изложбе су др Зоран Ракић, историчар уметности и др Ирена Шпадијер, историчар књижевности. Изложбу прати обиман и богато илустрован студијски каталог.
