U velikoj meri privlači dizajnere i umetnike primenjenih umetnosti, stvaraoce koji inspiraciju crpe iz etnografskog kulturnog nasleđa. Za sve to su zaslužni ljudi koji su, neretko bez ikakve naknade, ustupali predmete od ogromnog značaja i vrednosti za njih. Ovom izložbom želimo da odamo počast upravo tim ljudima i da istaknemo jedinstvenost njihovih predmeta. Količinu od 1106 predmeta kojima je muzejski fond obogaćen u periodu koji ova izložba obuhvata, bilo je teško svesti na odabir koji je pred vama. Odabirom malog broja eksponata omogućili smo da svakom od njih bude posvećeno dovoljno pažnje. Makar u onoj meri koliko je potrebno da se osvetli raznolikost ljudskih odnosa prema stvarima, kao i složeni spletovi osećanja, stavova i mišljenja koje ljudi, neretko, putem upotrebe predmeta pokušavaju da iskažu.

Takođe, još jedan aspekt nas je podstakao da predmete izložimo na ovaj način. Etnografski predmeti neizbežno su lični. Bilo da je reč o prozaičnim stvarima, ili o onima koji se pred oči drugih iznose samo u posebnim prilikama, one su neretko u vezi sa važnim događajima iz života ljudi koji su ih koristili. Sa tim događajima skopčani su i smeh i suze, i bes i radost, i ljubav i mržnja. Zbog toga posebnu pohvalu zaslužuju ljudi koji su se odvažili da lične predmete podele sa drugima i omoguće nam da kroz uvid u njihove živote, po ko zna koji put, postavimo sebi pitanje: šta to znači biti čovek?

Autori: Maša Peruničić i Ivan Maksimović.