Када је реч о музејима, обично су нам асоцијације сасвим удаљене од пива, његове производње и конзумације. Међутим, Музеј пива у Челареву већ самим називом голица нашу машту и буди радозналост, другачији од свега онога што смо навикли да сусрећемо у таквим објектима. Он нас води уназад кроз време и прича нам занимљиву причу испреплетену са мноштвом културних детаља, која нараста у нешто вредно и незаобилазно када је реч о културноисторијском и туристичком потенцијалу Војводине и Србије.

Недалеко од европског бисера Дунава и симпатичног градића Бачке Паланке, простире се насеље Челарево које се прославило по Музеју пива и пивари. Када је пивару купила чувена данска компанија Царлсберг, до изражаја су дошле заједничке особине њеног оснивача, Ј. Ц. Јацобсена и оснивача Челаревске пиваре, Лазара Дунђерског. Обојица богати и угледни велепоседници и индустријалци 19. столећа, жељни напретка, своје ресурсе су улагали у развој друштва, локалне заједнице и пиво. Поштујући богату историју Пиваре и њеног оснивача, Царлсберг је отворио Музеј пива. Лазар Дунђерски био је власник више двораца и летњиковаца у Војводини, који су и данас ту и позивају нас да проласком кроз њихове капије запловимо прошлошћу и осетимо дух давних времена. Један део музејске поставке посвећен је осликавању портрета Лазара Дунђерског, његове породице и живота којим су живели у дворцу. Мноштво слика и писама из тог периода, када је пивара била смештена у селу Чиб, насталом у тринаестом столећу, најаутентичније говоре о некадашњем начину производње пива, манирима тог времена, као и погледима на ондашњи свет и живот у њему.

У причи о породици Дунђерски незаобилазна је трагедија која се испољила у смрти Лазареве кћери Ленке, а која је била инспирација песнику Лази Костићу да испева најлепше љубавне песме српског романтизма и српске књижевности уопште. Тим чињеницама прича о Музеју пива у Челареву добија специфичне вредносне нијансе које превазилазе њен основни домен.

Музеј пива садржи преко 450 експоната. Један њихов део прича занимљиву причу о почетку производње пива, његовим састојцима, начину справљања и флаширања. Раритети који су ту нашли место по својој вредности надмашују неке од најквалитетнијих музејских поставки у Србији, али и ван ње. Многи су уникатни, и многи су били технолошке иновације свог времена, а у конструисању истих учествовао је и сам Лазар Дунђерски.

Један део музеја искориштен је за дочаравање амбијента некадашњих кафана и у њему можемо видети како су некада изгледале пивске боце, налепнице на њима, кригле, фрижидери и ледаре. Атмосфера давног 19. столећа дочарана је толико аутентично да посетиоци имају утисак да су заиста закорачили у далеку прошлост и да су гости необичних и занимљивих животних околности.

Услед интересантне сличности два великана – Лазара Дунђерског и Ј. Ц. Јацобсена, један одељак посвећен је и оснивачу Царлсберг пивара, који је такође био пасионирани љубитељ пива и филантроп. Наиме, овај ренесансни човек производњу свог првог лагер пива започео је у сопственом подруму. У доби од 36 година, 1847. основао је своју прву комерцијалну пивару у Копенхагену. Како је страствено веровао у науку, 1875. отворио је своју прву лабораторију за индустријско истраживање, а затим учинио нешто још револуционарније – своје знање о пиварству делио је са другим пиварима. Квасац који је произвео у Царлсберг лабораторији дистрибуиран је свима који су га пожелели јер је сматрао да у добром пиву треба да уживају сви, а верујући у квалитет свог пива, није се плашио конкуренције.Прича о селу Чиб и првобитној пивари води нас поступно кроз време, те стижемо до данашњих дана у којима пивару у Челареву обележава један од водећих брендова на том пољу.  Најпознатијем пивском бренду Челаревске пиваре, ЛАВ пиву, његовим боцама које су се временом мењале и модернизовале, као и бројним наградама за квалитет, посвећен је један део Музеја. У његовом склопу отворена је и продавница сувенира, где се могу купити интересантни пивски предмети познатих брендова попут Царлсберга, Туборга, Сомерсбy-ја, и ЛАВ пива.

Музеј пива је све популарнији међу туристима и бележи све већи број посета. Након хода кроз време и несвакидашње приче, посетиоци имају прилику да испорбају неке од најквалитетнијих пива познатих у Србији и ван њених граница. Свеукупно, ово може бити занимљиво и вредно искуство за све љубитеље прошлости, културе, историје, али и доброг пива.