Bogatstvo Trepče, koja je najveće nalazište olovno-cinkane rude u Evropi, bilo je poznato još u rimsko doba o čemu svedoči uljana lampa nađena u starom podzemnom kopu. Srednjovekovna eksploatacija rude počela je oko 1303. godine a obezbeđivala je dobijanje zlata, olova i srebra. Tvrđave u dolini Ibra izgrađene su zahvaljujući baš tom srebru, a za prve srpske srebrne dinare koje je 1412. kovao despot Stefan Lazarević korišćeno je srebro iz Trepče. Eksploatacija koja je ponovo pokrenuta tridesetih godina prošlog veka vrlo brzo je dobila ogromne razmere. Pored bogatstva rudom, Trepča je izuzetna i po mineraloškom sastavu koji čini preko 60 različitih vrsta minerala vanredne lepote, koji se zbog toga nalaze u mnogim muzejima širom Sveta. Prirodnjački muzej u Beogradu može da se pohvali veoma bogatom i vrednom zbirkom minerala iz Trepče koje sledećih meseci posetioci mogu da vide na izložbi u Galeriji Prirodnjačkog muzeja. Autori izložbe: Aleksandar Luković i Alena Zdravković. Autor kataloga: Aleksandar Luković.