Kao čovek koji je ponikao u Srednjoj Evropi i koji baštini njenu istorijsku i umetničku tradiciju, Boris Podreka odrasta u višejezičnoj sredini i stvara u multikulturnom ambijentu na prostoru između Beograda i Ljubljane, Trsta i Venecije, Beča i Štutgarta. Parametri njegovog rada vuku korene iz teorije arhitekture Zempera (Semper), Bethera (Bottcher) i Viole le Duka (Viollet le Duc). Pod uticajem Vagnera (Wagner) i Plečnika on tematizuje noseću konstrukciju i materijalnost, tehniku prostornih slojeva uči od Losa (Loos), a nematerijalne karakteristike svetlosti izučava tokom svojih dugih putovanja po Orijentu.

Putem njemu svojstvene poetike razlika, tokom svog gotovo pet decenija dugog arhitektonskog stvaralaštva, Podreka napreduje na svom potpuno ličnom putu koji se manifestuje kroz snagu izraza brojnih međunarodnih ostvarenja u osam evropskih država, kao i u Kini.

Podrekine projekte ne odlikuje istaknuti simbolizam, već on dovodi u vezu formalne specifičnosti sa temom i kontekstom, čime uspeva da nametne njihov vlastiti, novi identitet. Analizom elemenata koji već postoje, uspeva na licu mesta da stvori svoj specifičan arhitektonski odgovor.

Beogradska izložba Borisa Podreke u Muzeju primenjene umetnosti, sastoji se, pre svega, od arhitektonskih rešenja, kako izvedenih tako i od onih koja to nisu. Takođe, Podreka će po prvi put beogradskoj publici pokazati i svoja likovna dela, kao i nekolicinu dela primenjene umetnosti, čiji je autor.