IZLOŽBA KIOSK SISTEM K67 – OD KOCKICE DO OLOVKE

OD KOCKICE DO OLOVKE: LJUBAV U TRI ČINA

 U analizi izložbe “Kiosk sistem K67 – od kockice do olovke, kako je jedan kiosk inspirisao puno umetnika”, odlučila sam da se fokusiram na naslov, jer obuhvata suštinu – nameru, ideju, prijateljstvo, arhitekturu, umetnost, ali pre svega, ljubav.

Kako svaki ljubić počinje lagano i ovaj će započeti tako – upoznavanjem.

Nikola se upoznao s kockicama čim je bio dovoljno veliki da ih ne proguta. Godine 1999. napravio je svoje prvo Lego remek-delo – gitaru veću od njega samog, koju je „svirao“ dok se nije raspala. Nije mu smetalo da je rasturi i od nje napravi nešto potpuno drugačije. To ga je i privuklo. Mogućnost pravljenja seta u prvobitnoj zamisli, ali još bolje, stvaranje novog, sa originalnom idejom. I naravno, obezbeđivanje jedinstvenih delova od kojih, uz pametnu prenamenu, možeš da napraviš čudo.

Arhitektura već predstavlja drugačiji izazov. Teže je porušiti i prenameniti već izgrađeno (?), pogotovo ako govorimo o velikim majstorima, velikim graditeljima i dizajnerima. Na primer onima iz doba Jugoslavije, koje Nikola izuzetno poštuje. Vodeći se njihovim postulatima, osmišljavanjem unapred, uz nezaobilaznu funkcionalnost i izradu po meri (Lego) čoveka, napravio je set Yugoslav Kiosk K67.

Nastao je brzo, prepravljao se kratko. Najduže su se jurili delovi po Beogradu, kupovali na komad, dobijali od sestričina iz dečijih setova. Zatim je set četiri godine bio izložen na donjoj polici vitrine i čekao ovaj trenutak. Da ideja sazri, a arhitekta bude spreman da podeli sve ideale koje ona nosi.

Ono što spaja Lego, arhitekturu i Nikolu jeste njihova sposobnost da povežu ljude. A ova  izložba i 17 umetnika pred vama su oličenje prethodne misli. Inspirisani modularnošću Kioska K67, njegovom bojom, državom u kojoj je nastao, čovekom koji ga je dizajnirao, svim njegovim upotrebama, umetnici su podelili svoje radove – kolaže, crteže, fotografije, printove, skulpture, instalacije, postere i vezove, a kroz njih svoje misli, inspiracije i sećanja.

Glavna tema ovog ljubića je iskrenost i ljubav prema stvaranju i postojanosti vremena, u kome funkcionalnost ne isključuje kreativnost, a mašta se ne podređuje upotrebi.

Započela ga je Nikolina ljubav prema lego kockama, ljudima i arhitekturi, koja se oslikava u setu Yugoslav Kiosk K67. I kiflama. I senfu. I novinama. I straži. I cveću. I plavom. I belom. I crvenom. Sa zvezdom i bez nje. U strasti prema ideji i razumevanju iste i Momčilovom stihu: „To je ruža vetrova moje duše“.

Ružica Opačić
Jugoslovenka