Београд на водама

Галерија 212
20.03.2018. до 03.04.2018.
www.galerija212.co.rs

Овај велики град био је, изгледа, одувек овакав: истрган, просут, управо као да никад не постоји него вечно настаје, дограђује се и оправља. С једног краја ниче и расте, а са другог вене и пропада. Увек се креће и таласа, никад не мирује и не зна шта је покој и тишина. Град на две реке, на високом месту, и са много ветрова.

Иво Андрић

Београд као тема присутан је у стваралаштву многих уметника, али његову посебну визуру нам даје Момчило Мома Антоновић, аутентична стваралачка личност, који своју љубав према граду који га је опчинио при првом сусрету, још крајем педесетих година XX века, зналачки преноси на платно неколико деценија.

Изложба Београд на водама, Момчила Моме Антоновића, обухватајући најновији циклус радова подељен у три сегмента према периоду настанка (слике настале 2015; 2016. и 2017; крајем 2017. и почетком 2018. године), нуди сагледавање стваралачког поступка у идејном, техничко-технолошком и естетском смислу у трогодишњем временском периоду.

Крећући се у свом стваралачком процесу између перцепције, интелекта и емоције, Мома транспонује виђено у фрагментарне представе унутрашњег доживљаја инсистирајући како на ликовности тако и на духовности уметничког дела.

Композиције снажног колорита, са више детаља – симбола Београда, на којима доминирају дијагонале стварајући динамику и драматичност (настале 2015. године) смењују касније настале композиције утишаног колорита, светлије палете, редуковане у детаљима, на којима преовладава Храм Светог Саве као главни симбол града и духовне вертикале.
Поред одређених промена у стваралачком поступку које се могу пратити кроз сегменте циклуса, Београд на водама има једну главну карактеристику – целовитост слике,
која се огледа у структуралношћу као интегритетом облика и мотива, где свако формално изражајно средство није само за себе, већ стоји у вези са целовитим значењем слике, са темом.

Као што Београд настаје, дограђује се, тако и Мома континуирано гради представе о њему. Ако прихватимо став да сликар читавог живота слика једну слику која има много делова, онда би овај циклус представљао једну целовиту слику Београда, насталу из мноштва фрагмената, малих слика, у дијалогу спољашњег са унутрашњим светом аутора, и у нади да ће у том граду човек моћи да нађе одмора и заштите од свега што је било и што још може бити.