Beograd na vodama

Galerija 212
20.03.2018. do 03.04.2018.
www.galerija212.co.rs

Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji nego večno nastaje, dograđuje se i opravlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je pokoj i tišina. Grad na dve reke, na visokom mestu, i sa mnogo vetrova.

Ivo Andrić

Beograd kao tema prisutan je u stvaralaštvu mnogih umetnika, ali njegovu posebnu vizuru nam daje Momčilo Moma Antonović, autentična stvaralačka ličnost, koji svoju ljubav prema gradu koji ga je opčinio pri prvom susretu, još krajem pedesetih godina XX veka, znalački prenosi na platno nekoliko decenija.

Izložba Beograd na vodama, Momčila Mome Antonovića, obuhvatajući najnoviji ciklus radova podeljen u tri segmenta prema periodu nastanka (slike nastale 2015; 2016. i 2017; krajem 2017. i početkom 2018. godine), nudi sagledavanje stvaralačkog postupka u idejnom, tehničko-tehnološkom i estetskom smislu u trogodišnjem vremenskom periodu.

Krećući se u svom stvaralačkom procesu između percepcije, intelekta i emocije, Moma transponuje viđeno u fragmentarne predstave unutrašnjeg doživljaja insistirajući kako na likovnosti tako i na duhovnosti umetničkog dela.

Kompozicije snažnog kolorita, sa više detalja – simbola Beograda, na kojima dominiraju dijagonale stvarajući dinamiku i dramatičnost (nastale 2015. godine) smenjuju kasnije nastale kompozicije utišanog kolorita, svetlije palete, redukovane u detaljima, na kojima preovladava Hram Svetog Save kao glavni simbol grada i duhovne vertikale.
Pored određenih promena u stvaralačkom postupku koje se mogu pratiti kroz segmente ciklusa, Beograd na vodama ima jednu glavnu karakteristiku – celovitost slike,
koja se ogleda u strukturalnošću kao integritetom oblika i motiva, gde svako formalno izražajno sredstvo nije samo za sebe, već stoji u vezi sa celovitim značenjem slike, sa temom.

Kao što Beograd nastaje, dograđuje se, tako i Moma kontinuirano gradi predstave o njemu. Ako prihvatimo stav da slikar čitavog života slika jednu sliku koja ima mnogo delova, onda bi ovaj ciklus predstavljao jednu celovitu sliku Beograda, nastalu iz mnoštva fragmenata, malih slika, u dijalogu spoljašnjeg sa unutrašnjim svetom autora, i u nadi da će u tom gradu čovek moći da nađe odmora i zaštite od svega što je bilo i što još može biti.