3 Београдски фестивал мозаика

Kuća legata, Knez Mihailova ulica 46, Београд
18. јануар 2022. – 12. фебруар 2022.

Аутор и организатор фестивала: Петар Вујошевић
Фестивал подржали: Аустријски културни форум Београд, компанија Мапеи, Рударско-геолошки факултет у Београду
Контакт: Петар Вујошевић, mozaik.fest@gmail.com

Да ли бисте волели да чујете једну давну легенду?

У древној Кини живео је млади занатлија, који се учио грнчарству. Радивши у једној од занатских радњи, израдио је једном приликом стаклену зделу. Међутим, када ју је склонио са ватре, толико је био запањен њеном лепотом и бојом да ју је – испустио!
Младић је стао, преплашен, јер је по тадашњим кинеским законима требало да буде кажњен за уништено дело. Зато је покупио све делиће разбијене посуде и отрчао у шуму. Уместо да заувек побегне, младић се просветљено досетио! Начинио је дрвени оквир и у њега пажљиво положио крхотине разбијене зделе.
Мајстор га је у радионици дочекао љут. Међутим, та љутња није дуга трајала. Пред њим се указало ново ремек-дело, које се пресијавало у прегршт боја. Очаран, мајстор је задржао ову уметничку технику спајања малих стаклених делића, која се раширила по целој Кини.
Тако је, каже легенда, настао керамички мозаик. Ово није једина легенда о настанку мозаика, али, то сте могли сазнати на јединственом месту!

На место овог младића имали сте прилику да станете и ви – током 3 Београдског фестивала мозаика. Важан део фестивала била је радионица мозаика атељеа Камен и лом. Сви учесници радионице могли су се упознати са овом древном уметничком техником, али и материјалима који се данас користе у изради савременог мозаика.
Сигурно вам је, имајући легенду са почетка текста у виду, јасно колико је израда мозаика стара техника. Говоримо о уметничком поступку који своје корене вуче све до 8. века пре нове ере и тла Месопотамије. Мозаик је остао константа свих великих цивилизација истока и запада – Вавилон, Египат, античка Грчка, антички Рим, Византија…
Можда мислите да је мозаик само везан за комадиће стакла. Међутим, као и његов историјат, и сам мозаик пружао је много могућности и варијација у изради. Од материјала је коришћен камен свих врста (од шљунка за плажу до ретког полираног мермера), затим су се ту нашле и шкољке, цигла, грнчарија, стакло, тиркиз, слоновача итд. Док се код првих мозаика и даље могао видети везивни материјал, код каснијих мозаика је техника толико усавршена да су комадићи у потпуности одавали утисак целине.
Зашто је мозаик толико био привлачан и у прошлости колико је и данас? Одговор лежи управо у легенди коју сте прочитали. Иза сваког мозаика је прича, како о његовом настанку, тако и о самој слици коју приказује. Од сцена из природе, античких богова, хероја, значајних људи, животиња, сцена битних догађаја… Мозаик је игром светлости и боја успевао да сваки од приказа учини узвишенијим, магичнијим и да изазове право усхићење и задивљеност.
Можда најбољи одговор зашто је баш Београд стециште оваквог догађаја јесте чланак у британском часопису посвећеном путовањима Wanderlast. На листи 13 најлепших и најзапањујућих мозаика на првом месту нашао се онај у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Он је највећи на свету – простире се на 3.500 метара квадратних и садржи више десетина милиона коцкица, које су упаковане – ручно! Не чуди отуда што Београд има једну од најснажнијих мозаичких сцена у Европи. Своје јединствено водеће место на међународној сцени организатори су доказали и одржавањем овога фестивала.
Фестивал се ове године одржао трећи пут. Први пут одржан је 2016. године, а потом и 2018. године. У међувремену је одржан у Културном центру Србије у Паризу, а представљен је избором 25 мозаика приказаних на изложби Балкански мостови у Пловдиву.
Јединствен је, јер обједињује садржај не само за љубитеље мозаика већ и за уметнике. У пратећем програму одржана су предавања из области блиских ствараоцима (геологија, минералогија, археологија, математика), о античким мозаицима на тлу Србије, али и о томе шта су антички писци забележили о мозаику, као и предавања о смислу и значају савременог мозаика.
Како је ове године приказано преко 100 дела 84 аутора из Србије и иностранства, садржај је својим богатством истакао и националне али и међународно важне сегменте уметничке мозаичке сцене. Што се тиче Србије, до сада су представљане све тенденције и правци, као и сви значајнији аутори. На претходним сазивима одржан је омаж нашим великим мозаичарима Снежани Маринковић и Бориславу Нјежићу. Када је у питању светска сцена, акценат је био стављен на дела из Аустрије и Бугарске.

Учесници фестивала:

ИЗЛАГАЧ	ДЕЛО
Александар Пантић	Ничији месец, 70×40 cm
Ана Јевгенијевић	Путници I II III, 17×20 cm
Ана Миљковић	Омен, 20x20cm
Ана Несимовски	Медитеран, 30×30 cm
Анастасија Кекић	Брезова шума, 130×110 cm
Атеље Ивановић	Свети кнез Лазар, 60×230 cm
Бојана Павловић	Хрт, 80×50 cm
Далиборка Малданер	Аутопортрет, 50×60 cm
Даница Веселиновић	Косовски вез, 25×25 cm
Дара Његован	Лавиринт, 20×20 cm
Дејана Цахун	Ловац на снове, 24,5×42 cm
Драган Самарџија	Маг 01, 162×147 cm
Драган Самарџија	Маг 03, 189×98 cm
Дуња Сирмиум	Андромеда, 24×20 cm
Гордана Станишић Вујошевић	Машинаријум, 4 дела 25×25 cm
Гордана Шијачки	Композиција I, 41×41 cm
Гордана Шијачки	Композиција II, 41×41 cm
Гордана Шијачки	Композиција III, 41×41 cm
Гордана Шијачки	Врбак, 41×41 cm
Исидора Јанцић	Аутопортрет, 33×37,5 cm
Ива Таталовић	Almost caught, 27×24 cm
Ива Зековић	Аутопортрет, 35×43 cm
Јана Никић	Autoportret, 30,5×36 cm
Јелена Милатовић	4 x 4, 47,5×47,5 cm
Јелица Дурковић	Патријарх Павле, 140x 386 cm
Јована Ђурић	Аутопортрет, 30×40 cm
Јована Филиповић	The Ubiquitous Mr. Lovegrove, 70×50 cm
Јована Филиповић	Досада, 45,5x17x34 cm
Кристина Јовановић	Равнодушност предаје, 30×40 cm
Кристина Станишић	Аутопортрет, 35×42 cm
Кристина Шарић	Дунав и карпатски ветрови, 33,5×21 cm
Лили Бунyик-Ерос	ФРАКЦИЈЕ-Уравнотежена, 43x46x13 cm
Љубица Кржић Wалтхер	Никола Тесла, 19×29,5 cm
Маја Ђуровић	Маска 1, 43x60cm
Маја Ђуровић	Маска 2, 43x60cm
Маја Ђуровић	Маска 3, 44×61 cm
Марија Гајић	Свети Нектарије, 50×50 cm
Милана Вујић Саулниер	Корпа, 12×17 cm
Милена Бајић Ђорић	Рингишпил, 32,5×37 cm
Милена Белензада	Трагови I, 50×70 cm
Милена Белензада	Трагови II, 40×80 cm
Милена Белензада	Трагови III,40×80 cm
Милена Стојковић	Рајска птица, 51×100 cm
Милица Пејковић	Аутопортрет, 31,5x 42,5 cm
Миломирка Петровић Ђокић	Камен и небо, 2021. 48x35cm
Мина Мирковић	D7, 48x48x4 cm
Мина Мирковић	Растерећење, 50x50x4 cm
Нађа Миливојевић	Аутопортрет, 73×53 cm
Наташа Дејановић Димитријевић	Movement, 40×60 cm
Наташа Јанковић	Аутопортрет, 30×35 cm
Наташа Јасен Томић	Љубав, 16×43 cm
Николија Тубић	Природа 1, 42×63 cm
Николија Тубић	Природа 2, 42×63 cm
Николија Тубић	Природа 3, 42×63 cm
Петар Вујошевић	Буна златара Димитрија, 62×62 cm
Петар Вујошевић	O О слову Е у Делфима, 67×64 cm
Петар Вујошевић	Оковани Парменид, 57,5×56 cm
Радмила Мила Драгићевић	Без назива 2, 166×75 cm
Радмила Мила Драгићевић	Без назива 1, 61×36 cm
Радмила Мила Драгићевић	Без назива 3, 62×44 cm
Ружица Бајић Синкевић	Настајање, 45×31 cm R 12 cm
Снежана Вујнов	I’ve seen that face before, 35×33 cm
Софија Ковачевић, Грм	Грм, 30×42 cm
Сузана Станишић	Пад херувима, триптих 30×40 cm
Тамара Томић	ЛИсица, 49×42 cm
Татјана Бендераћ Вучићевић	Рефлексија, 45×54 cm
Татјана Војнов, Прозор	Прозор, 60×40 cm
Теодора Бикицки	Маслачак, 20×20 cm
Теодора М. Николић	Аутопортрет, 30×35 cm
Тијана Мандарић	Ланац, 42x45x2,5 cm
Тијана Мрвошевић	Без назива, 30x40cm
Вања Радојичић	Пејзаж, 30×42 cm
Василиса Ивановић	Јеленак, 25×45 cm
Вељко Вучковић	The Witness, 50×40 cm
Вера Виријевић Митровић	Морско дно, 110,5×50,5 cm
Војна Баштовановић Цастеел	Мадона, 19×19,5 cm
Зоран Игњатовић	Коме треба светло, 20×32 cm
Зоран Жегарац	Трг, 17×24 cm
АУСТРИЈА
Ангела Цимек	C’è sempre di più die quello che puoi immaginare, 50×50 cm
Ангела Цимек	Convenience-bubble, R 30 cm
Едда Маллy	Dafne, 65x48x85 cm
Едда Маллy	Кarmen, 54x34x38 cm
Едда Маллy	Evil Eye against Corona, 30x20x48 cm
БУГАРСКА
Анастасија Кметова	Морски мотиви I, 50×41 cm
Анастасија Кметова	Плес, 42×52 cm
Анастасија Кметова	ФЛора, 35×44 cm
Анастасија Кметова	Аутопортрет, 34×44 cm
Антон Сидеров	Фрида са Родопа, 30×40 cm
Антон Сидеров	Хоризонти, 36×34 cm
Дамјан Дамјанов	Барселона, 35×56 cm
Дамјан Дамјанов	Пустињска олуја, 37×61 cm
Гергана Стојанова	Композиција два – Духовна и материјална блага, 29,5×29,5 cm
Гергана Стојанова	Композиција енергија, 30×30 cm
Гергана Стојанова	Изобиље, 50×34,5 cm
Илиа Илиев	Диптих, 130×60 cm
Ирена Јанчева	Св. Пантелејмон, 42×50 cm
Ирена Јанчева	Свети Јован Рилски, 50×85 cm
Јорданка Гојчева Илиева	Бели цвет, R 30 cm
Кристина Кутлова	Ветар промена, 60×25
Кристина Кутлова	Маслачак, 20×26 cm
Крум Шаранков	Анђео над Херкуланумом, 22x13x75 cm
Крум Шаранков	Породица, 60×50 cm
Крум Шаранков	Пољубац, 80×65 cm
Крум Шаранков	Пловдив изјутра, 54×70 cm
Крум Шаранков	Цицера, 56×56 cm
Страхил Најденов	Одраз у прозору, 57×77 cm
Страхил Најденов	Стилизована форма 28×90 cm
Страхил Најденов	Лице, 31×71 cm
Стефан Ганозов	Морско дно, 37×26 cm
Стефан Ганозов	Форма, R 32 cm
Владимир Дамјанов	Процен, 24×27 cm
Владимир Дамјанов	Процена II, 42×42 cm
Жана Окукцу	Добри отац, 40×57 cm
Жорж Сопаџиев	Исијавање, 80×80 cm
ЦРНА ГОРА
Нада Казић	Еденски врт 1, 35x26x16 cm
Николина Зубер	Облак, 30×25 cm
РУСИЈА
Светлана Ивашкина	Бадемово дрво у цвету, (посвета Ван Гогу), 42×42 cm