3 Beogradski festival mozaika

Kuća legata, Knez Mihailova ulica 46, Beograd
18. januar 2022. – 12. februar 2022.

 

Autor i organizator festivala: Petar Vujošević
Festival podržali: Austrijski kulturni forum Beograd, kompanija Mapei, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu
Kontakt: Petar Vujošević, mozaik.fest@gmail.com

 

Da li biste voleli da čujete jednu davnu legendu?

U drevnoj Kini živeo je mladi zanatlija, koji se učio grnčarstvu. Radivši u jednoj od zanatskih radnji, izradio je jednom prilikom staklenu zdelu. Međutim, kada ju je sklonio sa vatre, toliko je bio zapanjen njenom lepotom i bojom da ju je – ispustio!
Mladić je stao, preplašen, jer je po tadašnjim kineskim zakonima trebalo da bude kažnjen za uništeno delo. Zato je pokupio sve deliće razbijene posude i otrčao u šumu. Umesto da zauvek pobegne, mladić se prosvetljeno dosetio! Načinio je drveni okvir i u njega pažljivo položio krhotine razbijene zdele.
Majstor ga je u radionici dočekao ljut. Međutim, ta ljutnja nije duga trajala. Pred njim se ukazalo novo remek-delo, koje se presijavalo u pregršt boja. Očaran, majstor je zadržao ovu umetničku tehniku spajanja malih staklenih delića, koja se raširila po celoj Kini.
Tako je, kaže legenda, nastao keramički mozaik. Ovo nije jedina legenda o nastanku mozaika, ali, to ste mogli saznati na jedinstvenom mestu!

Na mesto ovog mladića imali ste priliku da stanete i vi – tokom 3 Beogradskog festivala mozaika. Važan deo festivala bila je radionica mozaika ateljea Kamen i lom. Svi učesnici radionice mogli su se upoznati sa ovom drevnom umetničkom tehnikom, ali i materijalima koji se danas koriste u izradi savremenog mozaika.
Sigurno vam je, imajući legendu sa početka teksta u vidu, jasno koliko je izrada mozaika stara tehnika. Govorimo o umetničkom postupku koji svoje korene vuče sve do 8. veka pre nove ere i tla Mesopotamije. Mozaik je ostao konstanta svih velikih civilizacija istoka i zapada – Vavilon, Egipat, antička Grčka, antički Rim, Vizantija…
Možda mislite da je mozaik samo vezan za komadiće stakla. Međutim, kao i njegov istorijat, i sam mozaik pružao je mnogo mogućnosti i varijacija u izradi. Od materijala je korišćen kamen svih vrsta (od šljunka za plažu do retkog poliranog mermera), zatim su se tu našle i školjke, cigla, grnčarija, staklo, tirkiz, slonovača itd.  Dok se kod prvih mozaika i dalje mogao videti vezivni materijal, kod kasnijih mozaika je tehnika toliko usavršena da su komadići u potpunosti odavali utisak celine.
Zašto je mozaik toliko bio privlačan i u prošlosti koliko je i danas? Odgovor leži upravo u legendi koju ste pročitali. Iza svakog mozaika je priča, kako o njegovom nastanku, tako i o samoj slici koju prikazuje. Od scena iz prirode, antičkih bogova, heroja, značajnih ljudi, životinja, scena bitnih događaja… Mozaik je igrom svetlosti i boja uspevao da svaki od prikaza učini uzvišenijim, magičnijim i da izazove pravo ushićenje i zadivljenost.
Možda najbolji odgovor zašto je baš Beograd stecište ovakvog događaja jeste članak u britanskom časopisu posvećenom putovanjima Wanderlast. Na listi 13 najlepših i najzapanjujućih mozaika na prvom mestu našao se onaj u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. On je najveći na svetu – prostire se na 3.500 metara kvadratnih i sadrži više desetina miliona kockica, koje su upakovane – ručno! Ne čudi otuda što Beograd ima jednu od najsnažnijih mozaičkih scena u Evropi. Svoje jedinstveno vodeće mesto na međunarodnoj sceni organizatori su dokazali i održavanjem ovoga festivala.
Festival se ove godine održao treći put. Prvi put održan je 2016. godine, a potom i 2018. godine. U međuvremenu je održan u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a predstavljen je izborom 25 mozaika prikazanih na izložbi Balkanski mostovi u Plovdivu.
Jedinstven je, jer objedinjuje sadržaj ne samo za ljubitelje mozaika već i za umetnike. U pratećem programu održana su predavanja iz oblasti bliskih stvaraocima (geologija, mineralogija, arheologija, matematika), o antičkim mozaicima na tlu Srbije, ali i o tome šta su antički pisci zabeležili o mozaiku, kao i predavanja o smislu i značaju savremenog mozaika.
Kako je ove godine prikazano preko 100 dela 84 autora iz Srbije i inostranstva, sadržaj je svojim bogatstvom istakao i nacionalne ali i međunarodno važne segmente umetničke mozaičke scene. Što se tiče Srbije, do sada su predstavljane sve tendencije i pravci, kao i svi značajniji autori. Na prethodnim sazivima održan je omaž našim velikim mozaičarima Snežani Marinković i Borislavu Nježiću. Kada je u pitanju svetska scena, akcenat je bio stavljen na dela iz Austrije i Bugarske.

Učesnici festivala:

IZLAGAČ

DELO

Aleksandar Pantić

Ničiji mesec, 70×40 cm

Ana Jevgenijević

Putnici  I II III, 17×20 cm

Ana Miljković

Omen, 20x20cm

Ana Nesimovski

Mediteran, 30×30 cm

Anastasija Kekić

Brezova šuma, 130×110 cm

Atelje Ivanović

Sveti knez Lazar, 60×230 cm

Bojana Pavlović

Hrt, 80×50 cm

Daliborka Maldaner

Autoportret, 50×60 cm

Danica Veselinović

Kosovski vez, 25×25 cm

Dara Njegovan

Lavirint, 20×20 cm

Dejana Cahun

Lovac na snove, 24,5×42 cm

Dragan Samardžija

Mag 01, 162×147 cm

Dragan Samardžija

Mag 03, 189×98 cm

Dunja Sirmium

Andromeda, 24×20 cm

Gordana Stanišić Vujošević

Mašinarijum,  4 dela 25×25 cm

Gordana Šijački

Kompozicija I, 41×41 cm

Gordana Šijački

Kompozicija II, 41×41 cm

Gordana Šijački

Kompozicija III, 41×41 cm

Gordana Šijački

Vrbak, 41×41 cm

Isidora Jancić

Autoportret, 33×37,5 cm

Iva Tatalović

Almost caught, 27×24 cm

Iva Zeković

Autoportret, 35×43 cm

Jana Nikić

Autoportret, 30,5×36 cm

Jelena Milatović

4 x 4, 47,5×47,5 cm

Jelica Durković

Patrijarh Pavle, 140x 386 cm

Jovana Đurić

Autoportret, 30×40 cm

Jovana Filipović

The Ubiquitous Mr. Lovegrove, 70×50 cm

Jovana Filipović

Dosada, 45,5x17x34 cm

Kristina Jovanović

Ravnodušnost predaje, 30×40 cm

Kristina Stanišić

Autoportret, 35×42 cm

Kristina Šarić

Dunav i karpatski vetrovi, 33,5×21 cm

Lili Bunyik-Eros

FRAKCIJE-Uravnotežena, 43x46x13 cm

Ljubica Kržić Walther

Nikola Tesla, 19×29,5 cm

Maja Đurović

Maska 1, 43x60cm

Maja Đurović

Maska 2, 43x60cm

Maja Đurović

Maska 3, 44×61 cm

Marija Gajić

Sveti Nektarije, 50×50 cm

Milana Vujić Saulnier

Korpa, 12×17 cm

Milena Bajić Đorić

Ringišpil, 32,5×37 cm

Milena Belenzada

Tragovi I, 50×70 cm

Milena Belenzada

Tragovi II, 40×80 cm

Milena Belenzada

Tragovi III,40×80 cm

Milena Stojković

Rajska ptica, 51×100 cm

Milica Pejković

Autoportret, 31,5x 42,5 cm

Milomirka Petrović Đokić

Kamen i nebo, 2021. 48x35cm

Mina Mirković

D7, 48x48x4 cm

Mina Mirković

Rasterećenje, 50x50x4 cm

Nađa Milivojević

Autoportret, 73×53 cm

Nataša Dejanović Dimitrijević

Movement, 40×60 cm

Nataša Janković

Autoportret, 30×35 cm

Nataša Jasen Tomić

Ljubav, 16×43 cm

Nikolija Tubić

Priroda 1, 42×63 cm

Nikolija Tubić

Priroda 2, 42×63 cm

Nikolija Tubić

Priroda 3, 42×63 cm

Petar Vujošević

Buna zlatara Dimitrija, 62×62 cm

Petar Vujošević

O O slovu E u Delfima, 67×64 cm

Petar Vujošević

Okovani Parmenid, 57,5×56 cm

Radmila Mila Dragićević

Bez naziva 2, 166×75 cm

Radmila Mila Dragićević

Bez naziva 1, 61×36 cm

Radmila Mila Dragićević

Bez naziva 3, 62×44 cm

Ružica Bajić Sinkević

Nastajanje, 45×31 cm R 12 cm

Snežana Vujnov

I’ve seen that face before, 35×33 cm

Sofija Kovačević, Grm

Grm, 30×42 cm

Suzana Stanišić

Pad heruvima, triptih 30×40 cm

Tamara Tomić

LIsica, 49×42 cm

Tatjana Benderać Vučićević

Refleksija, 45×54 cm

Tatjana Vojnov, Prozor

Prozor, 60×40 cm

Teodora Bikicki

Maslačak, 20×20 cm

Teodora M. Nikolić

Autoportret, 30×35 cm

Tijana Mandarić

Lanac, 42x45x2,5 cm

Tijana Mrvošević

Bez naziva, 30x40cm

Vanja Radojičić

Pejzaž, 30×42 cm

Vasilisa Ivanović

Jelenak, 25×45 cm

Veljko Vučković

The Witness, 50×40 cm

Vera Virijević Mitrović

Morsko dno, 110,5×50,5 cm

Vojna Baštovanović Casteel

Madona, 19×19,5 cm

Zoran Ignjatović

Kome treba svetlo, 20×32 cm

Zoran Žegarac

Trg, 17×24 cm

AUSTRIJA

Angela Cimek

C’è sempre di più die quello che puoi immaginare, 50×50 cm

Angela Cimek

Convenience-bubble, R 30 cm

Edda Mally

Dafne, 65x48x85 cm

Edda Mally

Karmen, 54x34x38 cm

Edda Mally

Evil Eye against Corona, 30x20x48 cm

BUGARSKA

Anastasija Kmetova

Morski motivi I, 50×41 cm

Anastasija Kmetova

Ples, 42×52 cm

Anastasija Kmetova

FLora, 35×44 cm

Anastasija Kmetova

Autoportret, 34×44 cm

Anton Siderov

Frida sa Rodopa, 30×40 cm

Anton Siderov

Horizonti, 36×34 cm

Damjan Damjanov

Barselona, 35×56 cm

Damjan Damjanov

Pustinjska oluja, 37×61 cm

Gergana Stojanova

Kompozicija dva – Duhovna i materijalna blaga, 29,5×29,5 cm

Gergana Stojanova

Kompozicija energija, 30×30 cm

Gergana Stojanova

Izobilje, 50×34,5 cm

Ilia Iliev

Diptih, 130×60 cm

Irena Jančeva

Sv. Pantelejmon, 42×50 cm

Irena Jančeva

Sveti Jovan Rilski, 50×85 cm

Jordanka Gojčeva Ilieva

Beli cvet, R 30 cm

Kristina Kutlova

Vetar promena, 60×25

Kristina Kutlova

Maslačak, 20×26 cm

Krum Šarankov

Anđeo nad Herkulanumom, 22x13x75 cm

Krum Šarankov

Porodica, 60×50 cm

Krum Šarankov

Poljubac, 80×65 cm

Krum Šarankov

Plovdiv izjutra, 54×70 cm

Krum Šarankov

Cicera, 56×56 cm

Strahil Najdenov

Odraz u prozoru, 57×77 cm

Strahil Najdenov

Stilizovana forma 28×90 cm

Strahil Najdenov

Lice, 31×71 cm

Stefan Ganozov

Morsko dno, 37×26 cm

Stefan Ganozov

Forma, R 32 cm

Vladimir Damjanov

Procen, 24×27 cm

Vladimir Damjanov

Procena II, 42×42 cm

Žana Okukcu

Dobri otac, 40×57 cm

Žorž Sopadžiev

Isijavanje, 80×80 cm

CRNA GORA

Nada Kazić

Edenski vrt 1, 35x26x16 cm     

Nikolina Zuber

Oblak, 30×25 cm           

RUSIJA

Svetlana Ivaškina

Bademovo drvo u cvetu, (posveta Van Gogu), 42×42 cm