Стална поставка у Родној кући Стевана Мокрањца
Muzej Krajine – Мокрањчевa кућa Стална поставка www.muzejkrajine.org.rs Стеван Стојановић Мокрањац био је српски композитор, хорски диригент, врсни познавалац фолклора, музички педагог заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику. Рођен је у Неготину 9. јануара 1856. године. У мају 1934. године појављују се први подаци о кући у
Изложба Свирале из збирке музичких инструмената Етнографског музеја
Етнографски музеј у Београду 20.09.2020. до 26.12.2020. године www.etnografskimuzej.rs Наш простор је простор бројних миграција. Терен вековима изложен. Културни утицај сличан плими и осеци, свих на све. Неки делови таласа дуже су остали, дуже се задржали. Тако и музички инструменти. Постоје одвајкада. Етнографски музеј је музеј друге половине 19. века
Поклони и откупи Етнографског музеја у Београду 2014-2019. Личне историје, заједничко наслеђе.
Етнографски музеј у Београду 18.08.2020. до 03.11.2020. године www.etnografskimuzej.rs Савремени музеји теже ка томе да буду препознати као значајан део локалних заједница. Доказ да наш музеј живи и расте захваљујући заједници, лежи у чињеници да га она снабдева основним материјалом за рад – предметима. Заиста, Етнографски музеј у Београду не
Mузеј у Пријепољу
Mузеј у Пријепољу Стална поставка www.muzejuprijepolju.org.rs На темељу Зaвичajне збирке Приjeпoља која је фoрмирана 1954. године а којом је руководио Мухамед Челебић, пријепољски наставник ликовне културе, настао је данашњи Mузеј у Пријепољу. Званично je основан је 1990. године а статус регионалног музеја је добио 1995. У саставу музеја је и
20 година – Завичајни музеј Петровац на Млави
Завичајни музеј Петровац на Млави 20.09.2019. до 31.12.2020. године www.muzej-petrovacnamlavi.org.rs Завичајни музеј Петровац на Млави је основан 1998. године од стране Скупштине општине Петровац на Млави, а са радом је започео 1999. године. Повод за оснивање су били резултати истраживања каснонеолитског локалитета Беловоде код Великог Лаола којa се у континуитету
Изложба цртежа Мрђана Бајића
Галерија Рима у Београду 30.06.2020. до 30.07.2020. године www.galerijarima.com Галерија РИМА у Београду је представила изложбу цртежа великог формата вајара и професоро Факултета ликовних уметности у Београду Мрђана Бајића, који су настали протеклих неколико година, али и током ранијих његових стваралачких периода. Рецентан цртачки опус Бајића означава важну промену унутар
A од родитеља…Мираз
Етнографски музеј у Београду 20.09.2019. до 16.08.2020. године www.etnografskimuzej.rs ПОСЕБНА ЖЕНСКА ИМОВИНА ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ Институција мираза датира још из времена старе Грчке и Рима. Сусрећемо га у различитим облицима, на свим меридијанима и код припадника различитих вероисповести. Правна наука јасно је дефинисала различите облике брачних давања – мираз,
Онлине отварање изложбе Поклони и откупи Етнографског музеја у Београду 2014-2019. Личне историје – заједничко наслеђе
Изложба представља увид у одабране предмете којима су у периоду од 2014. до 2019. године допуњене збирке Етнографског музеја у Београду. Повод за настанак изложбе јесте жеља да се укаже на континуиран и систематичан рад на попуњавању музејског фонда и покаже да наш музеј живи и расте захваљујући заједници која
Српски краљевски портрети
ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ И КАРАЂОРЂЕВИЋ УЈЕДИЊЕНЕ У УМЕТНОСТИ 12.11.2019. до 29.03.2020. године www.domjevremagrujica.com Већ сам наслов изложбе у Дому Јеврема Грујића делује величанствено. Династије Карађорђевић и Обреновић су током 19. века Србију увели у ред великих цивилизованих европских држава. Династије су се смењивале, а напредак Србије се вртоглаво уздизао. Величанствени вожд Карађорђе,
Духовно и културно наслеђе манастира Студенице
Галерија Српске академије наука и уметности 13.12.2019. до 17.03.2020. године www.sanu.ac.rs www.manastirstudenica.rs Научно-стручним пројектом/изложбом Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост, Српска академија наука и уметности и Манастир Студеница обележавају 800 година аутокефалности Српске цркве. Идеја аутора изложбе, проф. др Миодрага Марковића, дописног члана САНУ,