Посебан сегмент изложбе чине фотографије, груписане у девет мањих целина, од којих прву чине оне најрепрезентативније, а затим следе тематске целине: Бомбардовање, Злочини, Евакуација и повлачење, Војнички живот, Војска – пробоји, Смрт, Ослобођење, Портрет.
Музеј савремене уметности реализовао је изложбу не само делима из својих збирки, већ и позајмивши слике и фотографије из: Војног музеја, Музеј Града Београда, Народног музеја у Смедеревској Паланци, Галерије Матице српске из Новог Сада, као и из Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Народне библиотеке Србије, Библиотеке Српске академије наука и уметности, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Народног музеја, Шабац, а ексклузивно и изИмперијалног ратног музеја у Лондону и Уметничког музеја у Милвокију.
Између осталих, изложене су слике Надежде Петровић, Косте Миличевића, Малише Глишића, Милана Миловановића, Милоша Голубовића, Владимира Бецића, Васе Ешкићевића, Васе Поморишца, Пашка Вучетића, Живорада Настасијевића, Наталије Цветковић, Михаила Миловановића, Вељка Станојевића, Драгомира Глишића, као и ауторске фотографије Владимира Бецића, Милоја Игрутиновића, Ристе Шуковића, Ристе Марјановића, Станислава Кракова, Ђорђа Станојевића, Андре Поповића, Драгољуба Павловића, ЈованаЛовчевића, и странаца: Катарине Штурценегер, Арчибалда Рајса, Самсона Чернова, Аријела Верџиса, Андре Тапонијеа, од којих су неки и сликари и фотографи.
Изложбу прати вишејезични каталог (на српском, енглеском, француском и руском језику) са студијским текстовима, у коме поред општег текста каталога, контекстуално конципираног, шири контекст уметничком стваралаштву дају и текстови из области историје фотографије, српске књижевности ратног периода и историографски текст о српским избеглицама током Првог светског рата. Посебан допринос чини сегмент са често романескно интонираним, потресним биографијама ратних сликара и фотографа.

Аутор изложбе: Жана Гвозденовић, аутор сегмента о ратним фотографијама: Милена Марјановић, дизајн и пројекат поставке: Ненад Марковић.