Централни Балкан између грчког и келтског света

Народни музеј
17.05.2012. до 01.04.2013. године
www.narodnimuzej.rs

Захваљујући деценију дугим археолошким истраживањима, у срцу Балкана, откривено је најстарије урбано насеље на територији данашње Србије. Простирући се на површини од пет хектара, добро организовано и комплексно насеље из 4. века пре наше ере развијалао се далеко од тада познатих урбаних центара. Утврђени град, устројен према грчким узорима: акропола заштићена бедемом и дубоким ровом широким око 20 метара и подграђе у коме су откривени остаци бројних грађевина, пећи, култних објеката и јединстврени систем за снебдевање водом чине Кале, у Кршевици недалеко од Бујановца, локалитетом од изузетног значаја.

Дуги низ година, истраживања локалитета Кале, која су пример успешне сарадње Археолошког института у Београду, Народног музеја у Врању и Народног музеја у Београду, потврђују да је реч о локалитету захваљујући коме ћемо имати могућност бољег разумевања сложених односа на подручју централног Балкана током последњег миленијума пре наше ере. Изложба Централни Балкан између грчког и келтског света биће прилика да сазнамо како је изгледало место сусрета грчке и келтске културе, те како је један антички град настао, живео и нестао у варварском окружењу. Она ће нам омогућити да сазнамо шта је то све чинило свакодневицу становника овог насеља и шта све, захваљујући археолошким истраживањима, можемо да научимо о прошлости, различитим идентитетима и културама захваљујући којима наша свакодневица изгледа баш овако. Уз помоћ предмета које су користили, заната којима су се бавили, објеката које су подизали, разоткривајући само сегменте динамичне историје ових простора, изложба ће нам пружити прилику да сагледавајући разумемо, а тиме и сачувамо прошлост.

Аутор изложбе је др Петар Поповић из Археолошког института у Београду, музејски саветник Нанад Радојчић био је координатор изложбе док су несебичну помоћ при реализацији изложбе пружили виши кустос Вера Крстић и музејски саветник Аца Ђорђевић. Дизајн поставке осмислила је Борјана Шуваковић док је за графички дизајн одговорна Данијела Парацки.