Битка од Сенте

У том Сомбору, који нас можда најпре подсети на фијакере и тамбураше, изузетне природне лепоте и не мање атрактивну архитектуру, налази се, у згради некадашње Бачко-бодрошке жупаније, и највећа слика у Србији — Битка код Сенте Ференца Ајзенхута. То монументално уље на платну, димензија 7 метара ширине и 4 метра висине, заједно са масивним дрвеним рамом са позлатом, заузима укупно 40 квадратних метара и највероватније је највећа таква слика и на простору читаве бивше Југославије.
На слици је приказана историјски врло значајна Битка код Сенте, која се одиграла у току Великог турског рата (1683—1699) 11. септембра 1697. године јужно од Сенте, у то време територији Отоманског царства. У бици је турска војска претрпела велики пораз од аустроугарске војске, у којој је учествовало и око 500 Срба и Буњеваца из Сомбора. Након битке, Турци су изгубили власт над Банатом, а пораз код Сенте коначно их је приморао да потпишу Карловачки мир (1699).
Бачко-бодрошка жупанија наручила је слику од Ајзенхута поводом миленијумске прославе доласка Мађара у Панонску низију (1896). Ференц (право име Франц) Ајзенхут, уметник немачког порекла, који се осећао Мађарем, у то време био је већ познати сликар источњачких мотива. Према једним изворима, слика је приказана у Будимпешти али није наишла на добар пријем, замерано јој је што није довољно “мађарска”, а према другим, Ајзенхут због величине и сложености слике и чињенице да је био неискусан у сликању великих формата и историјских тема, није ни успео да је заврши и прикаже на Миленијумаској изложби, већ је из Минхена, где је насликана, пренесена у Сомбор, на место на коме је и данас можемо видети.
Слика је рађена у реалистичном маниру, а поред своје монументалности, живог колорита и дубоке перспективе, најинтересантнија је композиционо. У предњем плану, приказани су аустријски војници који су нам окренути леђима, у средњем аустријски принц Еуген Савојски, као победник, на белом коњу, додатно осветљен сунцем, а поред њега је мађарски гроф Палфин, на црном коњу. Насупрот њих, у централном и најмрачнијем делу, насликан је поражени Кисиг Џафер-паша, којег војници приводе Еугену Савојском. У позадини видимо крај битке. Постоје индиције да је коњаник с леве стране, с брковима, заправо Ајзенхутов аутопортрет.
Занимљиво је што ниједан од већих градова (и музеја) у Србији није успео да слику “преотме” иако је било покушаја да се она пресели у Сенту, Нови Сад и Београд, а и сама Мађарска је, након Првог светског рата, захтевала да јој слика буде предата али је изгубила спор пр ед Међународним судом у Хагу. Још једна занимљивост везана је за судбину ове слике. Наиме , 1950. године расписан је конкурс за израду копије која би била чувана у Сенти, на којем је победио млади сликар Сава Стојков. Исте вечери, слика (копија) је украдена и пронађена тек 25 година касније.
Слику можете видети уз претходну најаву у Свечаној сали згради бивше Жупаније, данас седишту управе Града Сомбора и Западно-бачког округа.

 

error: Content is protected !!